RADIM U JEDNOM KAFIĆU U ČIJOJ JE BLIZINI NEKOLIKO FAKULTETA I SREDNJIH ŠKOLA.

Radim u jednom kafiću u čijoj je blizini nekoliko fakulteta i srednjih škola. Svako jutro dolazi jedan profesor na kavu, mlad momak, nekih možda 26 godina. Svako jutro je gužva da moramo dvije raditi u smjeni.

To jutro kolegica javlja da neće moći doći, a gužva ogromna. Sve na mene palo, plivam u poslu, ne stižem sve, svi nekako nervozni i živčani, a taj profesor me totalno šokirao. U jednom trenutku diže se od svog stola, od svoje kave, prilazi mi, uzima od mene tacnu i kaže meni “stoj za šankom ja ću na stolove:” Ostala sam u šoku.

I on oko stolova, posluživa, donosi posuđe, prazni pepeljare, poslužuje goste, a ja na šanku izbacujem. Ako dva sata kada je gužva pala, on ostavlja tacnu, plaća kavu, a ja mu zahvaljujem. On samo sa smješkom odgovara “radio sam i ja kao konobar da fakultet platim, znam kako ti je”, okrene se i ode. Obožavam ga!

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*